ПРЕГЛЕД ДЕЛАТНОСТИ - ОД ОСНИВАЊА ДО ДАНАС

- Систематски рад на обнови фрушкогорских манастира који је обухватио широк спектар радова, од расчишћавања рушевина после Другог светског рата, истраживања, снимања постојећег стања, правне заштите, израде пројектне документације, све до спровођења дугорочног програма конзервације, рестаурације, ревитализације и коначне презентације свих 16 манастира финансијски подржаног од Покрајинског извршног већа и Министарства културе Републике Србије. Извршена је и конзервација зидног сликарства, иконостаса, мобилијара, икона и црквених књига као и значајна систематска археолошка истраживања,
- Истраживање, евиденција и заштита више стотина објеката, целина, налазишта и места  –  прва решења о заштити су добили: романска базилика Арача; средњовековна тврђава и Фрањевачки самостан у Бачу, тврђаве у Беркасову, Ковину, Купинову, Петроварадинска тврђава са подграђем, Врдничка и Вршачка кула, манастир Бођани, зграда Жупаније у Сомбору,  археолошко налазиште Басијана у Срему, црква св. Николе у Ечки и др. 
- Израда сложених конзерваторско-рестаураторских пројеката по којима су изведени радови на обнови, санацији и реконструкцији најзначајнијих сакралних и профаних грађевина у Сомбору, Бечеју, Вршцу, Зрењанину, Бачу, Беочину, Бачкој Паланци, Апатину и др. 
- Потреба за заштитом и очувањем урбаних и руралних целина средином шесдесетих година XX века појавила се као реакција на урбанистичке планове који су промовисали нову изградњу и претили да униште војвођанске градове, пониште специфичности и локални идентитет. Због тога је урађено веома обимно истраживање и валоризација објеката у градском језгру Новог Сада и подграђу Петроварадинске тврђаве,  а потом Зрењанина, Бечеја и Сомбора, да би ове целине биле заштићене већ 1968. године. Почетком седамдесетих година заштићена су стара градска језгра у Панчеву и Вршцу и рурална амбијентална целина центра у Банатском Новом Селу. Још већи помак начињен је израдом веома детаљних студија заштите за општине Апатин, Бечеј и Нови Бечеј, те градове Сенту, Кикинду, Вршац, Зрењанин и Сомбор. Студије садрже валоризацију урбаног и руралног градитељског наслеђа, приказ настанка и развоја насеља кроз векове, смернице заштите објеката и амбијената. Услови заштите са приказима културног наслеђа за насеља, саставни су делови урбанистичких планова.
- Посебна пажња посвећена је заштити и уређењу историјског града Сремски Карловци, јединствене просторне култрно-историјске целине изражених културних, историјских и градитељских вредности изузетног географског положаја и природног амбијента. Највредније културно наслеђе чине: Капела мира, зграда Гимназије, православне и католичка црква, Патријаршиски двор, Стражилово, Богословија, Стефанеум, стамбене палате и др.      
- археолошка служба, открићима значајних археолошких локалитета, дала је допринос светској културној баштини. Први од споменика из праисторијске епохе, који је стављен под заштиту закона је Гомолава код Хртковаца, чија вишеслојна култура представља светски значајно налазиште. Такође, значајна налазишта су: праисторијски локалитет халштатског периода на Калакачи, халштатска некропола код Дорослова, циглана код Челарева која је изнедрила гробне прилоге необичне симболике и отворила многа питања о етничкој припадности једне од популација које су прошле овим просторима у доба Сеобе народа, многобројни локалитети дуж ауто пута Београд – Загреб, богати археолошким материјалом јединственог значаја. Из римског периода од међународног значаја су локалитети у Сирмијуму (Сремска Митровица), царском граду и гробница код Бешке у Срему. 
Кроз закон о инвестиционој изградњи у који је уграђена обавеза инвеститора да обезбеди заштиту археолошких локалитета и презентацију археолошких налаза, преко контролног праћења земљаних радова, археолошка служба Завода је остварила успешну сарадњу са многим војвођанским предузећима која су изводила обимне инфраструктурне радове и дошла до значајних података и открића из доба праисторије, античког периода и средњег века.
- Рад на конзервацији и рестаурацији великог броја сликарских и дела примењене уметности у црквма и манастирима, на репрезентативним објектима, из фондова маузеја и галерија широм Војводине, као што су Саборна и Доња црква у Сремским Карловцима,  Фрањевачки самостан у Бачу, Матичарско здање у Новом Саду, Дворац „Фантаст“ у Бечеју, православна црква у Руменки, Галерија „Милан Коњовић“ у Сомбору, Галерија „Сава Шумановић“ у Шиду,  СПЦ у Мартоношу, фонд Извршног већа и Скупштине АПВ и др.
- Делатност ван територије Војводине: После разорних земљотреса у Македонији и Црној Гори, 60-тих и 70-тих година, стручњаци Завода су радили пројектну документацију за обнову многобројних манастира (Марков манастир, Праскавица, Дуљево, Морача...). Учешће на пресељењу манастира Пива и Добрићево у Херцеговини, био је  један од највећих подухвата тадашњих конзерватора, у коме су демонтирани сви елементи грађевина и пресељени на нове локације услед формирања акумулационих језера.
У веома тешким условима одвијао се рад на прикупљању документације која је остала иза порушених грађевина српског народа на Косову и Метохији на основу које би се могле обновити у будућности,  
Сликари-конзерватори радили су на обнови декорације и зидних слика у Народном позоришту у Сарајеву, на рестаурацији фресака у Дечанима, Пећкој патријаршији, Хиландару, манастиру Враћевшница, манастирима и српским православним црквама у Румунији.
Након катастрофалног пожара у манастиру Хиландар на Светој гори атоској 2004. године, конзерватори и рестауратори Покрајинског завода за заштиту споменика културе укључили су се у обнову. У потпуности је обновљен иконостас испоснице Светог Саве Освећеног у Кареји, иконостас капеле конака у Кареји, а у периоду од 2008-2012. године иконостас митрополита Симеона из 1635. године из Саборног храма манастира Хиландара као и више икона на дрвету из манастирске ризнице. 
Урађени су и сликарско-конзерваторски и дуборезачко-позлатарски радови у Хрватској, на иконостасима у манастиру Крка и Крупа, Саборној цркви у Шибенику, српским православним црквама: св. Илије у Задру, св. Спиридона у Скрадину,  св. Ђорђа у Боботи, зимској капели Патријаршиског двора у Даљу и др.     
Конзерваторски радови се спроводе и на православним храмовима Будимске епархије у Мађарској и на Српским православним црквама у Темишвару, Румунија.
- Презентација културног наслеђа кроз организовање изложби од којих је једна од најзначанијих изложба у Финској 1984. којом је представљено градитељско наслеђе СФРЈ. Поводом 40 година рада Завода била је постављена  веома обимна изложба у Музеју Војводине. У Солуну, културној престоници Европе 1999. године, учествовали смо на великој изложби  „Архитектура балканских земаља XVIII и XIX века“ са приказом Сремских Карловаца и Фрушкогорских манастира. У Енглеској су у више махова организоване изложбе о културном наслеђу, а последња је била 1998. године у Норичу, граду побратиму Новог Сада. Такође, на сајму рестаурације у Ферари, Италија, успешно је представљено културно наслеђе са ових простора. У Галерији Матице српске у два наврата је организована изложба о конзерваторским радовима Покрајинског завода.
Организацијом научних скупова о проблематици очувања градитељског наслеђа, између осталог, један је био посвећен фрушкогорским манастирима, потом, скуп о заштити и презентацији етнолошких објеката, као и међународно саветовање о штетном утицају влаге на споменике културе. Последњих година Завод је укључен у манифестације којима се обележавају Дани европске баштине (Бач и Сремски Карловци), те се кроз националне и међународне пројекте као што су „Векови Бача“, „Херомат“ и „Монатур“  спроводе истраживања, едукација и презентација нашег културног наслеђа. 
- У оквиру богате издавачке делатности издато је 25 бројева стручног периодичног часописа „Грађа за проучавање споменика културе Војводине“, у оквиру едиције „Наслеђе“ десет монографија којима су обрађени споменици од изузетног значаја, два тома „Старих српских записа и натписа“, као и више монографских издања, каталога и стручних публикација.