МАНАСТИР БЕОЧИН

Манастир Беочин се налази на северном обронку Фрушке горе, у селу Беочин (20 километара западно од Новог Сада). Омеђен је шумом и потоком, а са јужне стране, манастирским парком и капелом. Црква је посвећена празнику Вазнесења Христовог. Нема поузданих података о времену оснивања манастира. Први пут се помиње у турским документима 1566-67, када је имао малу једнобројну цркву, за коју се претпоставља да је била саграђена под утицајем традиционалне архитектуре. У аустро-турским ратовима, манастир је оштећен и напуштен. После Велике сеобе Срба, манастир су обновили калуђери избегли из манастира Раче, између 1697-99. Исти монаси су 1708. саградили привремену цркву од дрвета. 
Данашња манастирска црква зидана је између 1732. и 1740, у мешавини традиционалних српско-византијских конструктивних елемената и карактеристика готике. Високи звоник уз западну фасаду цркве саграђен је 1762. Манастирски конаци, који су грађени између 1728. и 1771, окружују цркву са јужне и западне стране. Манастирски комплекс је потпуно обновљен 1893, а мање измене изведене су 1921. Иконостас у манастирској цркви сликали су Димитрије Бачевић, Јанко Халкозовић и Теодор Крачун, у шестој и седмој деценији 18. века. Поставку и дуборез иконостаса урадила је радионица новосадског мајстора Јохана Георга Милера. Јанко Халкозовић је сликао престоне иконе и царске двери а Димитрије Бачевић и Теодор Крачун су завршили сликање осталих икона 1766. године. Тронове је урадио дрворезбар Аксентије Марковић 1791. године. 
У непосредној близини манастира, истовремено кад и црква, сазидана је стара капела. Нова, данашња капела саграђена је 1905. према пројекту Владимира Николића. У Другом светском рату, манастир је опустошен, али су грађевине остале неоштећене.   
Манастир Беочин је споменик културе изузетне вредности.