МАНАСТИР СТАРО ХОПОВО

Крај пута Нови Сад–Рума, североисточно од манастира Ново Хопово, тешко приступачан, налази се српски православни манастир Старо Хопово. У шуми, на једној заравни, била је организована мања монашка заједница, која се састојала од цркве, конака на северној страни и економске зграде. Остаци конака су веома оштећени, а зидови су сачувани до висине приземља. Црква, је посвећена светом Пантелејмону. У такозваном Сремском дефтеру, турском документу из 1546. године, први пут се помиње манастир Старо Хопово, иако предање његово оснивање везује за деспота Ђорђа Бранковића, крајем XV и почетком XVI века. У историјским изворима понекад се меша са манастиром Ново Хопово, чији је метох био. 
Првобитна црква је била брвнара и срушила се у земљотресу 1751. године. Изградња садашње црква почела је 1752. године. Уз њу је постојао и северни конак, као мања грађевина од камена и опеке. За време Другог светског рата конак је спаљен и порушен, а црква је делимично оштећена. Основа цркве је једнобродна са припратом, широким отвором повезаном са наосом. Апсида је унутра полукружна, а споља петострана. Проскомидија и ђаконикон су обрађени као нише у дебљини апсидалног зида. Конструкција куполе је на пандантифима, који се ослањају на пиластре, преко вишеслојних подужних и попречних лукова. Припрата је засведена полуобличастим сводом. Изнад целокупног унутрашњег простора наоса уздиже се споља масивно кубично постоље, а из њега излази десетострани тамбур са куполом покривеном барокном капом и додатком у облику лантерне који је, међутим, обложен лимом и нема функцију да осветљава централни део. Зидови цркве су од камена, а кровни покривач, примарно од шиндре, замењен је бибер-црепом. У горњој зони, изнад подеоног венца, сви зидови су украшени низом широких слепих аркада, ослоњених на пиластре са капителима. Исти украс је примењен и на коцкастом постољу. На страницама тамбура су уски, дубоко усечени прозори, а спојеви страница су фланкирани колонетама. По један прозор на подужним зидовима и апсиди су велики, равно уоквирени, са лунетом и архиволтом изнад, а све уписано у плитки равно завршени камени рам. На прочељу је портал, велика лучно завршена ниша са фреском, ослоњена на подеони венац, и розета изнад прозора. Црква није имала призидани звоник. 
Црква манастира Старо Хопово имала је један од најлепших, стилски најчистијих и најизразитијих иконостаса, бар што се тиче резбарских радова. Орнаментика је богата, китњаста, немирних линија, сва у чистој позлати. Црква и иконостас из XVIII века су оштећени у Другом светском рату, а сачувано је двадесет осам икона. Сликарски радови су из различитих периода, а познато је да су престоне иконе рад Јанка Халкозовића.