МАНАСТИР ВЕЛИКА РЕМЕТА

Након успона на пут који по гребену дели Фрушку гору на северне и јужне обронке, манастири и црквене грађевине, са изузетним и великим вредностима, групишу се у неколико праваца. На обронцима који се спуштају ка Дунаву наилази се на манастир Велика Ремета. Монашки комплекс, са црквом посвећеном светом Димитрију, подигнут је недалеко од изворишта потока Шеловренац у близини некадашњег прњавора са истим именом. Историјски подаци о оснивању манастира недовољни су за прецизније датовање његовог настанка, као и сазнања о ктитору. Током XVI века, помиње се под именом Ремета, па затим Велика Ремета, почев од 1541–1542. године. Лик патрона цркве, светог Димитрија, као и још једна, оштећена, неидентификована фигура, биле су осликане у ниши јужне фасаде са забележеном 1568. годином живописања, што значи да је црква изграђена пре те године. Подаци о манастиру и животу у њему забележени су током XVII, XVIII и XIX века, па се могу пратити и градитељске активности на цркви и другим грађевинама унутар манастирских зидина. У Другом светском рату црква је била веома оштећена, а конаци су били спаљени. Након рата, манастирски објекти су постепено обнављани до 1982. године, када су северни, јужни и источни конак ревитализовани, а западни само физички обновљени, као комуникација између других делова. 
Црква има једнобродну основу са правоугаоним певницама, која је ка западу продужена припратом. Између наоса и припрате попречни зид се ослања на три лука који су разапети између два профилисана ступца и бочних зидова. Припрата, источни и западни травеј засведени су полуобличастим сводовима. Источни травеј је сужен у односу на западни, а полукружна апсида је незнатно ужа од њега. На споју између апсиде и травеја засечене су нише, које имају функције проскомидије и ђаконикона. Конструкција која формира тамбур и куполу је специфична и састоји се од свода западног травеја, лукова на северној и јужној страни, који делимично залазе у певнице и лука на источној страни. Осмоугаони тамбур излази непосредно из крова. Правоугаоне певнице су засведене полуобличастим сводом. Црква је зидана опеком, која је данас видљива. Апсида је споља тространа. Савремени изглед настао је као резултат делимичног враћања у првобитно стање, јер је црква у периоду између 1735. и 1753. године била барокизирана, како би се њен изглед ускладио са монументалним барокним звоником, који јој је 1735. године био призидан. Тада су проширени прозори, са барокно обрађеним оквирима, по један на зидовима припрате и певница и у центру олтарске апсиде, а зазидани су уски прозори источног травеја. 
Монументални, изузетно висок барокни звоник има чак шест спратова, плитку куполу и високу лантерну. У приземљу је затворена просторија пресведена крстастим сводом, а спратови су различите висине. На првој, по висини најнижој етажи, налази се капела посвећена светом Јовану Претечи. Велика висина звоника вероватно је условила подизање једног потпорног лука у висини капеле и масивног контрфора који залази у зид западног конака. То је, истовремено, пролаз за степенице које у звонику почињу од капеле. Висина звоника додатно је наглашена пиластрима на угловима, тако да је хоризонтална подела кордонским венцима мање видљива. 
На цркви манастира Велика Ремета упадљиве су две целине. Основни корпус цркве, без звоника, иако са одређеним специфичностима, које се могу приписати времену градње, недовољно искусној интерпретацији старијих облика од стране мајстора, може се се повезати са црквама манастира који су били грађени након обнове Пећке патријаршије 1557. године у Подрињу. Њихови облици концепцијски теже да остваре утисак сличности са примерима знатно старије рашке стилске групе. 
Конаци манастира грађени су тако да не остављају већи простор око цркве, па се она тешко може сагледати у целости, а утиску збијености доприноси и масивни високи звоник. Поједина крила конака зидана су постепено и целина је завршена 1765. године. Више пута су преправљани, па је строги ритам прозора и њихова симетричност по вертикали данас измењена. У манастир се улази кроз барокно украшени портал са северне стране, а трпезарија се налази на спрату јужног конака, што је ређи положај у српским православним манастирима. 
Црква манастира Велика Ремета је била и споља и изнутра живописана између 1567-68. године. Фрагменти живописа су очувани у олтару и на фасади цркве. Иконостас није био дело из једног времена. Био је то збир икона различитих мајстора, а компонован је 1850. У Другом светском рату је демонтиран, део икона је уништен, а део се чува у музејским збиркама. 
Необичан контраст старијих, једноставних облика цркве, барокног звоника и конака доприноси вредности овог комплекса, који представља споменик културе изузетног значаја.