КАПЕЛА МИРА У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА

Капела мира је подигнута на локацији на којој се одиграо један од најзначајнијих догађаја везаних за односе европских земаља са Отоманском царевином – потписивање Карловачког мира. После Великог бечког рата, у периоду 1683-1698, поражена Царевина је морала да прихвати мировне преговоре. Крајем октобра 1698. године састали су се аустријски царски опуномоћеници, венецијански, пољски и руски посланик, посланици сила посредница – Енглеске и Холандије, и турски преговарачи. Први свечани састанак одржан је 13. новембра 1698. године, а преговори су трајали укупно седамдесет два дана. После дуготрајних преговора, усаглашавања одредаба мировног уговора и потписивања сепаратног уговора о двогодишњем примирју између Турске и Русије, 26. јануара 1699. године, потписан је Карловачки мир.
Значај Карловачког мира је и у томе што је њиме престала понижавајућа обавеза давања данка у готовом новцу Турцима. Такође, први пут су се европске силе, због заједничких интереса, ујединиле у тзв. Свету лигу.
Заустављање османске бујице пред капијама Беча, био је први знак пропадања Османског царства, иако су се Турци задржали још 170 година у Угарској и Ердељу.
После потписивања мира фрањевци су саградили дрвену капелу посвећену Госпи од мира. Ову капелу срушили су Турци приликом следећег аустријско – турског сукоба, да би после њиховог пораза у бици код Петроварадина фрањевци подигли нову капелу 1716. године. Ово старије здање постојало је до 1817. када је подигнута садашња капела.
Данас је капела у функцији и користи се неколико пута годишње за мисе и обреде католичке конфесије. Зграда је овалног облика, има четворо врата од којих су једна зазидана (како би се симболично нагласио крај турског присуства у овим крајевима), са предње стране озидано је правоугаоно прочеље са звоником и сатом.
Пројектом њене обнове и презентације предвиђено је представљање догађаја путем холографске, тродимензионалне илузије потписивања мира, у средишту унутрашњег простора.
Капела је дуго година била запуштена и у веома лошем стању. Како је фундирана на брегу који није потпуно стабилан, дошло је до оштећења на носивим и секундарним конструкцијама. Напрслине величине 3 до 10 мм могле су се уочити на ободним зидовима.
Делови кровне конструкције су на местима прокишњавања пропали, те су замењени дрвеним елементима, а поцинковани лим бакарним на куполи и лантерни. Обијени су и поново малтерисани фасадни и унутрашњи зидови. Темељи су заштићени од неповољног утицаја атмосферских вода уређењем простора у широј зони објекта и израдом бетонских стаза и тротоара, као и извођењем система за прихватање и одвођење атмосферилија са и око објекта.
У ентеријеру су омалтерисани и окречени зидови, подигнуте камене плоче и изведени сви потребни слојеви и хидроизолација пода, потом су враћене оригиналне плоче делимично допуњене новим. Уведена је нова електрична инсталација са најсавременијим светлећим телима.