Кућа Сабов – Дејановић у Сремским Карловцима

Кућа Димитрија Анастасијевића Сабова налази се у Сремским Карловцима, у данашњој улици Митрополита Стратимировића број 18. Сабов, који је био богати трговац и један од оснивача Карловачке гимназије, саградио је за себе и своју породицу овај објекат 1790. године. 
Објекат је релативно удаљен од централног градског трга, али се налази у једној од две најважније трговачке улице и у непосредној је близини тзв. „Доње цркве“. Основа је у облику неправилног ромбоида што је условљено обликом парцеле. Има подрум, приземље и спрат. У подруму и приземљу таваница је изведена у виду сводова, а на спрату је архитравна са дрвеном конструкцијом. Улична фасада је кордонским венцем подељена на приземну и спратну зону. У средишту приземне зоне је главни портал са каменим оквиром. Бочне стране портала су фланкиране са два пиластра, а у горњем делу је волутасто извијени фронтон са картушом у средини. Симетрично у односу на главни улаз постављена су два улаза у локале, са декоративним оквиром и металним капцима са богатом рокајном декорацијом. са леве и десне стране оба улаза, налази се по један прозор, надвишен преломљеним вишечланим фронтоном испод којег је декорација у виду стилизоване шкољке. Сав четири прозора у приземљу имају богато декорисане решетке од кованог гвожђа у стилу рококоа, а на свакој од њих изведени су и иницијали власника куће „Д.А“. Декорација на спрату је нешто смиренија. Сваки прозорски отвор има профилисан оквир, а надвишени су наизменично изломљеним и лучно заобљеним фронтонима са флоралним преплетом. Вертикална подела спратне зоне изведена је јонским пиластрима који се налазе између сваког прозора. Фасада Сабовекуће у целини гледано има одлике барокног стила, односно рококоа као његове завршне фазе, што је посебно изражено на ковинама. Поједини елементи, попут густо постављених пиластара на горњој етажи, који смирују барокну разиграност, указују на долазећи класицистички стилски израз. Изразита декоративност овог објекта, а посебно приземне зоне фасаде са рокајним ковинама, јединствена је на објектима грађанске архитектуре XVIII века у Војводини. Постоје индиције да су слично конципиране зграде постојале у војвођанским градовима, али да нису сачуване до данас.
Приземље куће је очигледно од настанка намењено пословању, док је спрат по устаљеном правилу имао стамбену функцију. Приземље је по средини подељено узаним дугачким ходником који је био пешачка комуникација између улице као јавне површине и интимног унутрашњег дворишта. До улице се налазе две велике просторије, а ка дворишту је оријентисано степениште и мање помоћне просторије. Из ходника се такође приступа и малој одаји са бунаром. Распоред просторија на спрату је асиметричан, а био је изложен и извесним преправкама током историје објекта. Ипак се може препознати да су ка улици првобитно биле оријентисане три веће собе, док су ка дворишту били окренути ходници, степениште и вероватно једна мања соба и тоалет. Просторије су поседовале штуко – декорацију у стилу рококоа.

 

мр Богдан Јањушевић, историчар уметности