Магистрат у Сремским Карловцима

Зграда Магистрата у Сремским Карловцима зидана је од 1806. до 1811. годинеу неокласицистичком стилу. План је израдио инжењерски поручник барон Васкез(Vasqez) 1791. а преправио га је 1805. инжењерски капетан Пољани(Poluanu). У свечаној сали Магистрата српски народ је маја 1848. проглашен за политички слободан и независтан под домом аустријским и круном угарском. Са балкона овог здања патријарх Јосиф Рајачић обнародовао је оснивање Српске Војводине. Кроз историју, како се која држава смењивала на згради Магистрата је стављала своје грбове.
Магистрат је до данас сачувао свој првобитан изглед. Основа зграде је четвороугаона са два атријумска дворишта трапезоидне основе. Зидана је опеком, малтерисана и бојена. Двосливни кровови покривени су квадратним бибер црепом. Због косог терена, зграда према Тргу има три етаже, а на осталим деловима две.
Главна фасада окренута ка Тргу Бранка Радичевића посебно је декоративно обрађена. Издељена је по вертикали на пет делова. Средишњи део је истакнут троугаоним тимпаноном и балконом са оградом од кованог гвожђа. Делови са монументалним дрвеним капијама наглашени су једноставном, пуном атиком. Фасадна пластика сведена је фуговане пиластре у приземљу, дорске пиластре на спрату, једноставне оквире и профилисане подеоне венце.

Током предходне две деценије, за потребе рада општинских служби, извођени су радови на реконструкцији овог вредног објекта. У зависности од финансијских средстава постепено су извршене санације уличних и дворишних фасада, кровне конструкције и унутрашњег простора