СТЕФАНЕУМ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА

Зграду Стефанеума пројектовао је архитекта Владимир Николић 1903. године. Изграђена за потребе смештаја ђака Богословије, који су се школовали уз помоћ фонда – благодејанија, установљеног још тестаментом митрополита Стефана Стратимировића, због чега је и добила име „Стефанеум“.
Стефанеум се налази на северној страни Трга Бранка Радичевића, као последња зграда трга према Дунаву. Главна фасада окренута је ка Стражиловачком потоку, а бочне према Дунаву и Богословском семинару. Основа је у облику ћириличног слова Ш, са краћим средњим крилом. Зграда има подрум, приземље, спрат и таван. Стилски припада историзму (еклектика).
Зграда има једноставнију обраду и скромнију опрему од осталих изведених Николићевих пројеката. Главна фасада је фланкирана масивним угаоним ризалитима који су наглашени двоструким испадом зида, градацијом рустичне обрада по принципу тосканске ренесансе – рустик у соклу, дубоке фуге које имитирају тесаник у приземљу, и на спрату плитке фуге и равна зидна платна. Подеони венци су скромне профилације. Изнад кровног венца на ризалитима су балустраде које ограђују високе капе у облику зарубљене пирамиде са истакнутим корнишима и металном украсном оградом на врху. Тавански простор је осветљен декоративним прозорима од лима.
Главни улаз је наглашен троугаоним тимпаноном који носе једноставни стубови дорског реда без канелура. Прозори у приземљу су правоугаони са наглашеним кључним каменом, сегментним допрозорницима и профилисаном гредом изнад и једноставним пластичним украсом испод. Прозори на спрату имају само пластичан оквир плитке профилације са профилисаном гредом изнад и касетираним пољем испод окна. Они на ризалитима су украшени балустрадом и троугаоним тимпанонима. Подрумски отвори су једноставни, квадратног облика без оквира.   
Зграда Стефанеума је после Другог светског рата променила намену, те је њена унутрашњост, посебно у приземљу битно измењена. Зграда је враћена у посед Епархији Сремској и у њој се налази „Институт српског народа“.