ВИДЕО О ТВРЂАВИ БАЧ

Адреса: Улица бачке тврђаве, 21420 Бач

Локација: Тврђава Бач је веома важан вишеслојни локалитет и историјско место. Комплекс утврђеног замка са подграђем смештен је на оштром и дубоком бившем речном меандру Мостонге, на издигнутом терену који је некада био окружен водом. Историјски амбијент данас је значајно измењен. Изградњом хидросистема Дунав-Тиса-Дунав исправљено је корито реке Мостонге и обрађено као канал, чиме је тврђава са подграђем остала без воденог огледала. До тврђаве се сада из правца Бача стиже преко бетонског пешачког моста, проласком кроз Варош капију и улицу Бачке тврђаве, да би се код задњег реда куће скренуло у правцу севера и преко земљане рампе, на месту некадашњег покретног моста, нашло унутар утврђеног замка. Колски прилаз тврђави омогућен са пута Бач - Вајска, одакле се моћна здања од опеке са донжон кулом у дугом потезу уочавају и доминирају плодном бачком равницом. Правни статус: Тврђава Бач је стављена под заштиту државе на основу Решења Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС бр.1175/48 од 30.7.1948.године. Тврђава Бач, са подграђем, Улицом бачке тврђаве, је категорисана као културно добро, просторна културно-историјска целина од изузетног значаја ( " Сл. гласник РС" бр.16 /90).

Кратак историјат: Врема изградње очуваних тврђавских објеката до данас није у довољној мери расветљено. Терен на коме је смештена просторна целина важан је археолошки локалитет. На простору под темељима видљивих зидова утврђеног замка постојало је насеље из периода млађег неолита – пре шест миленијума, које је живело и у бронзаном, старијем гвозденом добу и латену, а постоје индиције за праћење Келта и живота у периоду касне антике током 3. и 4. века. Прва градитељска фаза везује се за период 1338 –1342. и угарског краља Карла Роберта Анжујског. Од средине 15. века започета је интензивна градња и прилагођавање новим ратним техникама у склопу ојачавања јужне границе пред турским освајањима.У овом периоду истичу се личности Иштвана Вардаија и Петера Варадија, чија се бискупка резиденција налазила унутар зидина, а који су заслужни за изградњу и уређивање овог комплекса.Турци су освојили тврђаву 1529. године и користили је све до ослобођења 1686. године, о чему сведочи и опис Евлије Челебија. Тврђава је минирана током Ракоцијевог устанка на почетку 18. века. Куће у подграђу су изграђене у другој половине 18.века.

Кратак опис: Основу утврђеног замка чини неправилни петоугаоник са истуреним кулама на угловима, које су међусобно биле повезане обимним бедемским зидом. Три очуване угаоне куле имају кружну основу, док су северозападна и улазна, пронађена током археолошких ископавања, четвороугаоне основе. Једини слободностојећи објекат унутар тврђаве је донжон кула, квадратне основе, смештена у источном делу тврђаве.

Иако је након минирања у значајној мери изгубљен физички интегритет зиданих структура утврђеног замка, сачувани елементи упућују на универзалну вредност архитектуре и сведоче о примени развијене фортификационе школе високе готике, са елементима ране италијанске ренесансе.

Резултати:
Истраживања, конзервација и рехабилитација Тврђаве Бач започети су, или тачније настављени након дуже паузе 2003. године. Уочени проблеми и стечена искуства били су језгро око којег се развио пројекат Векови Бача, да би потом послужили и као својеврсна истраживачка лабораторија – о томе како наслеђе очувати и одрживо користити, не угрожавајући при том његове суштинске вредности.

Свеобухватна истраживања показала су свој пуни значај и оправдање у околностима недостатка архивске грађе и великог степена дотрајалости и деградације материјала употребљених за изградњу бачког замка. Међутим, важно је истаћи да новостечена знања нису мењала приступ заштити и презентацији средњовековних структура, које су током трајања изгубиле више од 60% своје оригиналне структуре, што једино оправдава музејску презентацију културног добра.

Истраживања и њихов утицај на конзерваторски третман представљају се кроз појединачне објекате Тврђаве Бач, у чему посебно место припада Донжон кули. Прави се одређена разлика између зиданих структура сачуваних испод земље (које су ослобођене) од третмана видљивих остатака. Представљају се и активности везане за рехабилитацију комплекса, којима су стварани услови за одрживо коришћење Тврђаве
Бач.

Истраживања
Донжон кула је најдоминантнија и једина обновљена међу грађевинама бачког замка, која јасно указује на његову некадашњу моћ, монументалност и лепоту. По свом облику и величини основе (око 10/10m) спада у ређи тип донжон кула квадратног плана, без контрафора, који припада најстаријем типу зиданог стамбеног донжона, проистеклог из облика дрвених кула. Бачки дожон се налази у средишту најуже брањеног простора, лоциран независно од бедема, што је била главна одлика западноевропских фортификација. Ради се о главној кули, која је највероватније коришћена само за привремени боравак у случају одбране од опасности, за шта је била у потпуности опремљена (камин, магацин хране, бунар, нужник на свим етажама, машикуле на задњој етажи). Њена висина и позиција омогућавале су осматрање широке територије и мреже путева који су се сустицали у Бачу.

Нови миленијум и нове конзерваторе кула је дочекала без патоса и дела греда међуспратних конструкција, који су нестали у пожару 1993, и са јако оштећеним преосталим гредама, и кровном конструкцијом склоном паду. Недостајали су подаци о претходним интервенцијама, што је захтевало додатна истраживања и примену различитих метода документовања и мапирања. Поред облика крова, преиспитани су и други облици изведене током реконструкције куле 60-тих година 20. века, али они нису дали аргументе за промену изведених облика.

Конзервација
Конзерваторско-рестаураторски радови на Донжон кули отпочети су као интервентни, због нужности санације кровне конструкције. Облик крова је поновљен, а кровна конструкција ојачана са још једним појасом рожњача и дијагоналних укрућења, уз побољшања ослоначке зоне. Повећани су пресеци елемената кровне конструкције, грађа је ручно притесана, што је уз употребу старих дрвених и кованих веза допринело јединствености амбијента поткровне етаже. Кров је покривен старим бибер црепом, а на његовом врху је постављена метална заставица.

У ентеријеру су изведени обимни конзерваторско-рестаураторски радови којима су отклоњене штете и превазиђени проблеми настали као последица пожара, када је страдала унутрашњост куле, а стари материјали додатно оштећени. Међуспратне конструкције су обновљене на основу података in situ. Греде и патос су урађени од храстове грађе.

У условима деградације аутентичних материјала, али и оних који су коришћени током реконструкције, познавање старих и избор нових материјала за конзервацију били су од посебне важности. Рађена су и испитивања аутентичних малтера у ентеријеру и на фасади.

Остављен је и „рукопис“ конзерватора Векова Бача, између осталог у обликовању стрељачких дрвених капака, заставице, врата, подова, прозорских ниша са клупама. Елементи чији су облик или позиција оцењени као неутемељени у аутентичности, добили су стилски неутралне облике и материјализацију, као што је случај са улазним вратима у кулу на нивоу дворишта. Ова врата су задржана из практичних разлога и већ створене навике у коришћењу куле, иако постоји сазнање да је улаз био на вишим етажама.

Посебна пажња посвећена је интервенцијама потребним за испуњавање услови за безбедност у јавном коришћењу објекта. Пажљивим вођењем савремених инсталација није угрожена аутентичност и историјски амбијент куле. Примена старих техника и занатских умећа: зидарских, ковачких, тесарских, столарских имали су своје значајно место у овом захтевном подухвату, укључујући њихову популаризацију и повремену обуку. На овај начин, поред објављивања радова у научним и стручним публикацијама, у јавности је непосредно ширено знање и умећа стечена током конзерваторског третмана Тврђаве Бач.

Коришћење
Радовима на адаптацији Донжон куле створени су услови за њено јавно коришћење на савремен начин и укључење у културну и туристичку понуду Бача и шире територије. Донжон кула је данас оспособљена за вишенаменско коришћење, са сталном поставком археолошког материјала на две етаже: на другој, где је изложен камен и теракота и четвртој, где се налазе керамика, метал и стакло. У сутерен је смештен депо археолошког материјала са ископавања. Посебно је вредан амбијент собе са камином, где су одржани бројни сусрети стручњака и студената из Србије и иностранства (радионице, семинари, промоције, изложбе) и програми за баштинике. Посебно узбуђење током посете кули следи у сусрету са видиковцем, испод капе моћне кровне конструкције са кога се пружа широк поглед на равницу. Кула је постала филмска дестинација и омиљено место за туристичке посете. Културно-историјске и друштвено-економске вредности куле као културног наслеђа овде се прожимају на најбољи могући начин.

Надземне зидане структуре на јужном делу утврђеног замка биле су готово у потпуности нестале. Овај део комплекса био је на удару оружаних сукоба и разарања, али и оних који су га у мирнодопско доба разграђивали и уништавали тражећи закопано благо. Опеку су људи користили за зидање нових грађевина, а камен за справљање креча, потирући тако податке о архитектури и о стваралачким дометима градитеља. Захваљујући Вековима Бача зидане структуре испод коте терена су кроз археолошка ископавања постепено ослобођане, да би потом биле и заштићене од даљег пропадања, презентоване и оживљене кроз коришћење. Сачуване зидане структуре изнад земље третиране су у складу са резултатима истраживања, сачуваним подацима in situ и расположивим финансијским средствима.

Цистерна

Кула капија утврђеног замка

Јужни и југоисточни бедем

Истраживања остатака барбакана и моста

Остаци барбакана и моста конзервирани су и рестаурирани у циљу очувања изворних структура и презентације овог елемента одбране. Овде је симболично постављен улаз у комплекс са дрвеном преградом у којој се налазе приступна пешачка и колска капија. Остао је нерешен проблем санације и конзервације остатака надземних структура барбакана, који данас имају готово аморфни облик. Терен је знатно спуштен у односу на првобитну коту, тако да део темеља на источној страни више није у контакту са тереном. Свакако треба наставити са истраживањима и са техничком заштитом имајући у виду и став Хорватове да је барбакан у целом комплексу најинтересантније здање.

Монументалност некадашњих зиданих средњовековних структура утврђеног замка у Бачу данас је могуће, поред Донжона, спознати и на основу видљивих остатака Квадратне куле, Куле са капелом и Кружне куле са камени конзолама, као и бедема који су их некада повезивали и омогућавали комуникацију. Ове зидане структуре припадале су посебно брањеном северном и северо-источном делу комплекса, где су се још налазили и велика дворана, сала за јавне потребе, кухиња са економском зградом, данас сачувани у виду археолошких остатака испод земље. Враћање интегритета овим зиданим структурама, које се од 1704. године налазе у стању руине, представљао је сложен задатак, имајући у виду да су и даље изложене неповољним микроклиматским факторима, живим организмима... У периоду 2009 – 2015. у оквиру пројекта Векови Бача обављена су свеобухватна мултидисциплинарна истраживања, захваљујући којима је увећано знање о тврђавским објектима, о хронологији и начину њихове градње и узроцима деградације конструкције и материјала. Предузете интервенције обухватиле су превентивну конзервацију и рестаурацију у функцији консолидације угрожених зона, како би се комплекс могао безбедно користити.

Кула са капелом

Северна, квадратна кула

Кружна кула са каменим конзолама

Источни и североисточни бедем

Истраживања са циљем третмана простора и градитељског наслеђа подграђа.

За потребе израде Студије заштите ове просторне културно-историјске целине, обављена су теренска истраживања, која су обухватила историјат, порекло становништва, културу становања и грађења. Урађени су анкетни листови, који су потом попуњавани током вођења разговора са информаторима. Драгоцена грађа сакупљена је у виду старих фотографија. Обављено је техничко снимање свих окућница - основа и уличних фасада кућа. Појединим објектима, који су задржали већи степен аутентичности снимљена је и дворишна фасада као и пресеци и карактеристични детаљи (декоративна пластика, столарија), што чини базу података за (ре)валоризацију и утврђивање смерница и конзерваторских услова.

Активности на истраживању подграђа и изради планске документације настављена су 2007. кроз партнерску сарадњу са Италијанима у оквиру пројекта Локални развој на бази вредновања наслеђа, као деле пројекта I.Ne.P.S. Идеја о изради Плана боја, настала је као резултат преношења искуства италијанског партнера - Територијалног пакта Алто Белиће Корлеонезе са Сицилије у очувању и уређењу историјских амбијената. Истовремено, са израдом Плана боја рађено је на идејном решењу за кућу под бројем 12, која се од 2006. године налази у власништву Фонда „Векови Бача“. Кућа је била у рушевном стању, напуштена дуже од две деценије, а прилика да се крене у њену обнову схваћена је као отпочињање процеса ревитализације подграђа. Након истраживања и сагледавања улоге и потреба у оживљавању ове просторне културно-историјске целине, решено је да се у дну предметне локације изгради нови објекат - вишенаменски центар. Израђени су и темељи за реплику традиционалне куће од набоја, чија ће изградња бити искоришћења за оживљавање старих заната и обуку, као и за популаризацију еколошког аспекта коришћења локалних сировина.