ВРШАЧКИ ЗАМАК -

ГЛАВНИ АРХИТЕКТОНСКО-ГРАЂЕВИНСКИ ПРОЈЕКАТ РЕКОНСТРУКЦИЈЕ, АДАПТАЦИЈЕ, КОНЗЕРВАЦИЈЕ И ДОГРАДЊЕ
Инвеститор: ГРАДСКИ МУЗЕЈ ВРШАЦ
Објекат: ВРШАЧКИ ЗАМАК
Место: ВРШАЦ - ВРШАЧКИ БРЕГ
Одговорни пројектант: Бранислав Крнић, диа
Пројектант конструкције: Бранислав Радибратовић, диг
Консултант: Снежана Вечански, диа
Сарадници: Мирјана Сладић, диа
Душан Радосављевић, архитектонски техничар
Слободан Отић, архитектонски техничар
Вршачки замак спада у средњовековне фортификације које се ретко помињу историјским изворима. Феликс Милекер је писао да су Турци, који су 164 године владали овим просторима, поништили сваки писани податак који би нас могао поучити о постању и судбини ове тврђавице. Овај аутор датира изградњу око 1439. године и сматра да је утврђење подигао деспот Ђурађ Бранковић.
Први стилизован изглед овог објекта потиче са карте Лазаруса Секретаријуса из 1528. године. Присуство турске војске забележено је по платном списку војника плаћеника из 1590-1591. године. Детаљне описе тада видљивих зидова на брегу оставио је Евлија Челебија са свог пута кроз ове крајеве из 1664. године.
Изглед Вршачког замка сачуван је и на печату Немачке општине Вршац из 1745. године као и на печату "PRIVILEGIATE COMMUNITATIS VERSCHEZ" из 1804. године.
Донжон кула је објекат грађен од ломљеног камена из локалног мајдана, неправилне правоугаоне основе. Оријентација јој је, уз мала одступања, према странама света. Зидови се ослањају на стену. Са три стране зидови су ојачани шкарпама, са источне целом дужином зида, а са јужне и северне само до спољног лица бедема. Унутрашњи простор донжон куле подељен је на три етаже које су биле раздвојене дрвеним конструкцијама. Површина најнижег нивоа куле данас је неравна површина без икаквих отвора. На другој етажи је главни улаз у кулу у западном зиду, засведен полуобличастим сводом од опеке, а под је израђен од плочастог камена неправилног облика. Праг је формиран од притесаног камена док су довратници и надвратник од тесаника. На трећој етажи у западном зиду је засведена ниша са прозором. Свод нише озидан је опеком као и допрозорници. Дуж бочних зидова су клупе од плочастог камена. У југоисточном углу очувани су остаци пећи зидани опеком. У јужном зиду ове етаже је отвор машикуле – пролаз је засведен полуобличастим сводом од опеке. На трећој етажи налази се зидана пећ која са пећи са етаже ниже има заједнички димњак. На врху донжон куле је шетна стаза ширине око 2м са масивним зупцима. Уз северни зид донжон куле налазио се зидани објекат са видљивим обрисима.
Мање грађевинске интервенције на објекту обављене су 1894. и 1933. године.
Прва археолошка ископавања на Вршачком брегу, сондажног карактера, обављена су 1953. године. Резултати ископавања нису објављени нити је израђена одговарајућа документација. Сондажна археолошка истраживања уз бедеме и зидове објекта обављена су 1983. године. Циљ је био утврђивање облика основе и димензије утврђења и степен његове очуваности. Пројекат систематских археолошких ископавања утврђен је 1996. године. Екипа Завода за заштиту споменика културе у Панчеву започела је 1997. године истраживања која у континуитету трају до 2000. године да би 2001. године организацију радова преузео Републички завод за заштиту споменика културе. У делу источног дворишта и подножју донжон куле радови су обављени 2002. године у организацији градског музеја у Вршцу.
Пројекат прве фазе обнове Вршачког утвђења базиран је на подацима добијеним истраживачким радовима који су објављени у књизи ''Вршачки замак'' аутора Брмболић Марина. Пројектом се враћају етаже у донжон кули, са тавањачама које се раде од кутијастих профила постављених у лежишта дрвених греда. Метални делови се бојом нагалашавају како би била видљива интервенција. Подови се постављају преко челичних тавањача од рендисане храстове даске у два слоја како би се спојнице преклопиле. На улазној етажи је део пода изведен од стакла, да би музејска постравка била сагледива на најнижој етажи донжон куле. Везе међу етажама су успостављене степеништем израђеним од челичних кутијастих профила са газиштима од храстовине. Ширина степенишног крака је 80 cm а газишта су димензионисана тако да се омогући релативно лагодно пењање посетиоцима. Враћа се четворосливни дрвени кров са покривачем од цепане шиндре. У поткровној етажи се реконструишу и масивни зупци са парапетом. Камени зидови и са спољне и са унутрашње стране су не одржавањем доста оштећени тако да је доста камена поиспадало а кречни малтер којим су зидови дерсовани види се само у траговима и то углавном на унутрашњој страни. Предвиђено је узишивање недостајућег камена и дерсовање спољашњих и унутрашњих страна зидова продужним малтером справљеним од одлежалог гашеног креча и белог цемента.
Поред донжон куле, уз северни зид се зида објекат на постојећим остацима зидова. Објекат ће имати две етаже, где ће у приземљу бити смештен санитарни чвор а на спрату канцеларија, односно контролна соба кустоса. Из ове просторије ће се регулисати приступ посетилаца и електронска музејска поставка. Веза између етажа у овом објекту обезбеђена је каменим степеништем смештеним у дебљини зида. Из просторије кустоса омогућен је приступ шетној стази са које се приступа на трем који се даље наставља степеништем до улаза у кулу. Објекат се зида ломљеним каменом из локалног каменолома, са фуговањем спојница као и на донжон кули. Веза између постојећег оригиналног зида и новог зидања наглашена је са два реда резаних гранитних плоча. И овај објекат се наткрива троводним кровом покривеним цепаном шиндром. У косинама крова предвиђена је термоизолација како би се несметано обезбедио рад рачунарске мреже. На углу северног и источног зида остављена је ниша у којој је репер државне геодетске мреже.
Пројектом друге фазе обнове Вршачког замка обухваћена је конзервација постојећих зидова и њихово делимично надзиђивање.
Део источног зида око цистерне ће се реконструисати у оригиналној висини, пошто постоји траг овог зида на јужном зиду донжон куле.
Недостајући део потковичасте куле се дозиђује ломљеним каменом исте врсте као постојећи у продужном малтеру са белим цементом и дерсовањем спојница. Зид се зида у висини остатка зида на северној страни утврђења. Део недостајућег зида на северној страни се такође зида од ломљеног камена као и потковичаста кула до висине постојећег зида на северној страни. На северној страни утврђења у делу где се претпоставља да је могла бити капија, посетиоцима ће се омогућити приступ косом рампом без наглашавања улазне капије.
Пројектом су предвиђени армирано-бетонски темељи за прилазну рампу, део северног зида и за зидове око цистерне уз јужни зид донжон куле. Недостајући део северног зида налази се на трошној стени, те је неопходно израдити темељ, док ће се темељ за зидове око цистерне радити само уколико се установи, након откопавања растрешених делова, да делови зида нису фундирани на здравој стени.
Прилазна рампа и дворишни платои, поплочаће се затесаним ломљеним каменом без заливања спојница, како би се омогућило упијање воде. Платои ће се израдити у благом нагибу, како би се омогућило одвођење атмосферске воде кроз оригинални отвор на јужном зиду утврђења.